Loading ...

„Nakon realizacije projekta ‘Karavan igre”, videćemo kakvo je stanje na terenu. A videli smo da svuda postoji interesovanje. Znači da ima publike. Ako danas krenemo da radimo sa mladima od 7-8 godina, da ih uvlačimo u pozorišta igre, da predstavljamo magiju igre i muzike i svega onoga što je kreativno, mislim da nećemo imati bahate i deskruktivne ljude sutra. Imaćemo kreativne ljude. Promenićemo negde svoj lični opis.

Karavan igre je projekat Nacionalne fondacije za igru koji je, evo, došao i u Novi Pazar; Novi Pazar je šesti grad po redu u kojem je održan Karavn igre, posle Niša, Pirota, Vranja, Negotina i Smedereva, i ima tu vrstu interaktivne dimenzije – da uključi, pre svega, decu i mlade u igru, da im oktije i pokaže šta je to danas umetnička igra kako klasičan balet, tako i savremena igra, koja je, rekla bih, mnogo prisutnija danas u svetu, pošto se radi o igri savremenog doba, 21. veka. Mnogo više je prisutnija i u pozorištima, na velikim scenama, na velikim festivalima.

Balet se igra u velikim operskim kućama, u metropolama, koje mogu da podrže izvođenja velikih baletskih produkcija. Mi ovim Karavanom igre pokušavamo da uvučemo decu i mlade u igru, bilo da im damo mogućnost da učestvuju na radionicama, da pogledaju predstave, filmove; da čuju predavanja o onome što je vezano za igru ali ne onako direktno (npr. kroz predstave), već kroz neke druge umetnosti koje inspirišu igru, igrače i koreografe, ili su inspiracija nama.

U savremenoj igri na najbolji način možete da doživite tu vrstu sinergije različitih umetnosti i zato nam je danas ta savremena igra toliko i zanimljiva u odnosu na neke prethodne forme. Ona prosto koristi medije koji su nama poznati –video radove, instalacije, koje imaju tu vrstu atraktivnosti koje vezujemo za film, za video igrice, koji imaju tu vrstu brzine.

Znači, koristi se i savremenim tehnologijama, koristi se neverovatnom rasvetom, koja možda nije primetna za običnog gledaoca, ali daju tu vrstu jednog savršenstva koje svakako prija oku. Jasno nam je da se radi o jednoj savremenoj produkciji, u koju ulažemo mnogo novca (uporedite: visokobudžetni film i neki početnički film, uočićete razliku). Polje savremene igre uključuje i vrlo važne arhitetke, koji su počeli da kreiraju scenografije za savremene produkcije savremene igre. To je uvelo i neku drugu publiku u pozorište. Upravo zato jer imate velike arhitekte, poput Kalatrave, Zahe Hadid i sl., i umetnike / vizuelne umetnike, koji su upravo publiku približili savremenoj igri; kroz njihove scenografije i kroz njihove instalacije videli su pokret kojem, možda, nisu verovali na početku. Da ne pričam o velikim modnim kreatorma, koji su takođe radili zajedno sa poznatim koreografima i doneli jednu vrstu nove popularnosti igri.

Ljudi dolaze na predstave klasičnog baleta zbog imena veliih produkcija;voleli bi da vide „Labudovo jezero“ na primer, i onda im je uvek bilo važno ko igra. Isto tako, onaj ko voli operu vraća se operi ne zbog same opere, već zbog onog ko peva. Tako je i sa klasičinim blaetom, bilo je tih velikih baletskih zvezda zbog kojih su milionii ljudi odlazili na baletske predstave.
Danas je to drugačije. Jer u savremenoj igri svi su igrači tehnički superiorni, svi su skoro isti,
tako da koreograf sa njima postupa na sličan način, ali su koreografi postali ti koji su prave zvezde i čiji potpis danas prodaje produkciju i prodaje repertoar jedne baletske kuće.

Šta su kreativne industrije?
To je otprilike jedna grana industrije koja u svetu donosi mnogo više novca od nekih drugih industrija. Pomenimo, npr., automobilsku industriju. U Engleskoj kreativne industrije donesu višestruko mnogo više novca nego bilo koja druga industrija. Radi se zapravo o scenskim umetnostima i o onome što se prodaje – npr. Brodvej u Njujorku, WestEnd u Londonu. Zarade se mere u milijardama. Ta vrsta zabave i kulture donosi jednom narodu, jednoj državi jako mnogo novca. To je industrija kao i svaka druga, s tim što direktno uliva novac u samu državu i poboljšava rast turizma, što je jako bitno.

Ljudima koji dođu u Njujork važno je da vide mjuzikl na Brodveju bez obzira koliko košta ulaznica. Svako od njih zna da neće dolaziti u Njujork svakog vikenda, pa kada je već tu, prosto se vezuje za nešto što je magija tog grada. I to je neraskidivi deo posete Njujorku.
Čak i oni koji nisu ljubitelji ni pozorišta, ni mjuzikla, ni velikih baletskih produkcija, nemoguće je da odu u Njujork ili neki veliki grad a da ne vide tako nešto.

To je jedan od važnih stubova ekonomske održivosti ozbiljnih država. Države koje su ozbiljno uložile u taj deo naravno i da eksploatišu tim delom. Mi smo na samom početku svega toga, tako da ne znamo koji su još naši potencijali. Karavan igre je prilika da saznamo o sopstvenim potencijalima.“

(Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre i Nacionalne fondacije za umetničku igru, o savremenoj igri i kreativnim industrijama – Novi Pazar, 28.10.2017. godine).